posconggekom

❤️ Click here: Devojka na denot vodafone

Doðe doba da idem u groba. Третиот ден пак ја затекнува жената со истиот љубовник. Oj Baèvani zdravo, zdravo, Ko j'u pesmi veæi ðavo!

Ao, Sremèe, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Kolovoða kolo vija, Kolo leti, znoj probija - Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta æe, kada mora biti!

- Како можете да ми ги видите забите, кога јас сум ви свртена со грб?

Ode na dve na tri pole. Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došo, Ma i ovaj drugi pošo! Oj, Karlovci, mesto moje drago! K'o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo. Dete malo - goluždravo tièe - Doðe tièe, pa se tu navièe; Ovde, ovde, gde krioce malo Prvi put se sretno ogledalo; Iz poèetka, od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu diæi tamo pod oblaka! Pod nebo se dig'o ptiæ i sada; Al' veseo nije k'o nekada! Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' èine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti', S kima dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta æe, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuèe, Ali nešto na daleko vuèe... Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožðe, - neæu te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braæo, amo u to doba, Doði, vidi, èuj, pa hajd' u groba! Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju - Jošte malo - eto vinograda. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac èuje Veæ u kolu s' podskakuje. Dede, brate, ijujuj, De, poskoèi, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio! Ao, sele bosonoga, Zla ti maja do zla Boga - Ne dala ti èarapica, Ni laganih papuèica, Da uèiniš klepa klapa - Za tobome, dušo, skapa'! Oho, sele vita stasa, Drž' se braæi oko pasa! Kolovoða kolo vija, Kolo leti, znoj probija - Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Èudo, sele, divno èudo, Ala bih se mlaðan grud'o! Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do veèeri. Pa u krèmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuèe, Udri opet ka' i juèe. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grozde, zbogom vinogradi! Sunce jarko zašlo veæ odavna; Ot'š'o danak, došla nojca tavna. Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile. Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opet èini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potoèiæ žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome. Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim prepreèio; Preko njega skaèemo lagani, I evo nas na drugojzi strani. A odavde sve još ubavije - Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Još bih dugo gledati te hteo! Al' kad mi se veèe smræi mora, Nek' se smrkne izmeð' ovih gora! Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reèe: Ao rajska sliko! Tambur, tambur, sitna tamburice - Udri, pobro, u siæane žice! Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko æe tu da drema... Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okiæeno, Zaèinjeno - Brže, braæo, amo, amo, Da se skupa poigramo! Srbijanèe, ognju zivi, Ko se tebi još ne divi! Hrvaæane, ne od lane, Od uvek si ti bez mane! Oj Bosanèe, stara slavo, Tvrdo srce, tvrda glavo, Tvrd si kao kremen kamen Gde stanuje živi plamen! Ao, Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte ter'o? Ti si ka'no hitra munja, što nikada ne pokunja. Ao, Sremèe, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorèe, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Maèem biješ, maèem seèeš, Maèem sebi blago teèeš: Blago - Turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinèe, Divna mora divni sinèe! Oj ti krasni Dubrovèane, Naš i danas beli dane, Ta se pesma iz starine, Puna slave i miline! Oj Baèvani zdravo, zdravo, Ko j'u pesmi veæi ðavo! I vi drugi duž Dunava, I vi drugi gde je Drava, I vi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo! Hvatite se kola toga, Od višnjega je ono Boga! Kad mlidijah umreti Lisje žuti veæe po drveæu, Lisje žuti dole veæe pada; Zelenoga više ja nikada Videt neæu! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabaèko koleno! Doðe doba da idem u groba. Zbogom žitku, moj prelepi sanèe! Zbogom zoro, zbogom beli danèe! Zbogom svete, nekadašnji raju, - Ja sad moram drugom iæi kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledo tvoje sunce jarko, Slušo groma, slušao oluju, Èudio se tvojemu slavuju, Tvojoj ruci i tvojem izvoru - Mog života vir je na uviru! O, pesme moje, jadna siroèadi, Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svuèem, Dugom šarnom da sve vas obuèem, Da nakitim sjajnim zvezdama, Da obasjam sunèanim luèama... Duga bila, pa se izgubila, Zvezde sjale, pa su i presjale, A sunašce ono ogrejalo, I ono je sa neba mi palo! Sve nestade što vam dati spravlja - U traljama otac vas ostavlja. Ukor Gde si dušo, gde si hrano! Gde si, danèe mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio? Ta sinoæ se tebi mlada Baš zacelo nada'! Sunce zaðe - pade tama - A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Grli, ljubi, dok ne svane - Ta veæ nesi davno! Veæ nedelja dana proðe Kako mi ne doðe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?!

Oj, Karlovci, mesto moje drago. Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabaèko koleno. Следниот ден пак ја затекнува Трпана со истиот љубовник, целиот во завои. K'o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo. Pod north se dig'o ptiæ i sada; Al' veseo nije k'o nekada. Pa u krèmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuèe, Udri opet ka' i juèe.